Tunjo je se razbolio. Muče ga hemoroidi, ili pučki rečeno-šuljevi. Mirta njegova žena ga je njegovala, koliko je mogla. “A Tunjo moj pa odkud ovo na tebe, kuku majko moja jadna ti sam s tobom!” “Marva!-reče Tunjo…Marva ne sidaj mi na muku, šutnut ću te i otići u birtiju, pa će bit kako Bog zapovida!” Marva se lati telefona i nazva ambulantu u selu. “Halo jeli to ambulanta? Je? E trebala bi doktora ili ko već radi…Da. Tunjo mi se razbolio. Jeste. Ima šuljeve. Ma doktore to su iskočili ko orasi. Eto tolki su. Jel da dođemo u ambulantu. Dobro. Evo sad ćemo mi. Fala doktore”!-reče mirta i spusti slušalicu. “Ajmo Tunjo iđem ti po hlače i jaknu, moramo u ambulantu doć”. Mirta hitro skoči u sobu te donese odjeću, pa se latila Tunje i pomaže mu ustati. “A joj, ajooj”…”Ajme Tunjo moj, jel te jako boli”.-upita Mirta. “Mirta pitaj me nešto što ti mogu odgovoriti, ovo tolko boli ko da će puknut svaki trenutak”. Tunjo uz Mirtinu pomoć obuče hlače i jaknu, te mu Mirta na noge cipele stade navlačiti. “Eto gac”!-reče Mirta. Krenuli su van, pogasili svjetla u kući, Mirta ubaci još dvije cjepanice u kamin, te zatvoriše vrata. Niz stubište su korak po korak išli, a Tunju je sve nesnosnije bolilo. “A joj! A joj”! “Mirta jeboteonajkotemenidao, nikad više neću sjediti na ladnom a ni na vrućem!” Mirta odgovori: “Najlakše je sad na mene tako trabunjati, ko da sam te ja tjerala da sidiš na ladnom betonu”. Razgovarali su, Tunjo je kudio Mirtu da prebrzo hoda, A Mirta je rekla da se vuku kao puževi. Mic, po mic i stigli su do ambulante. “Dobra večer doktore, evo ja dovela Tunjicu! Aha, pa Tunjo majku mu zar su se opet pojavili šuljevi?”-upita doktor. “Ma ne da su se pojavili već su ko orasi veliki, imam dojam kao da će puknuti”. “Ajde smakni hlače, i lezi na stomak”, reče doktor. Tunjo posluša i napravi kako mu je doktor rekao. “Da vidimo” reče doktor, i razmaknu guzove Tunji. “Auuuu! Tunjo pa ovakve još nisam vidio. Nisu i ne će puknuti ali me moraš poslušati. MIrta odi ovamo”…Tunjo ostade ležati a Mirta priskoči doktoru. “Evo ti recept za ovu mast i evo ti recept za uloške koje će Tunji trebati ako mu puknu šuljevi”. “Dobro doktore”! Tunji se ne će dopasti ovi ulošci, ali šta mu ja mogu. Mirta ode do Tunje te mu pomogne oko hlača i jakne. Moramo Tunjo do ljekarne, evo tu je par kuća odavde. “Tunjo Bog i pazi na sebe” reče doktor. “Hvala doktore hoću. Jesi vidio kolki su doktore? Reko sam ti ja da su ko orasi”. “Kod tebe Tunjo-nastavi doktor: ništa malo nije, sve je uvećano bar za dva puta”. “A šta ću kad sam taki.-uzvrati Tunjo na šalu, koja je ako će mo pošteni biti živa istina. Bog je Tunju u svemu podario. Svratili su do ljekarne, uzeli kremicu, uloške i krenuli kući. Kada su otvorili ulazna vrata od kuće, Tunjo opazi uloške te upita: “Mirta šta je to”?-“E to su Tunjo moj ulošci ako ti šuljevi puknu”. “A joj majko moja”!-započe Tunjo iznova pjesmu. Mirta mu skide jaknu i hlače te ga stavi na krevet, i ode u sobu po pokrivač. “Mirta daj mi daljinski upravljač”. “Iđem Tunjo do Mare susjede, da joj kažem da ne ćemo doći na rođendan”. “Dobro Marvo”. Tunjo Tv upali te pođe šaltati programe. Kako je vatra pucketala i obasjavala dnevni boravak, tako je Tunjo polako tonuo u san. Svjetlo je bilo prigušeno. Kao svako kućanstvo Tunjo i Mirta su imali psa Staljina i mačku Adolfinu, sa par mačića. Kako Mirte nije bilo doma, u dnevni boravak je ušla mačka. Sjela je nasred boravka i lizala se jezikom. Pogledala je Tunju, te se popela na njegova leđa. Kako je Tunjo spavao tako su mu jaja ispala iz gaća, a mačka se stala gnjezditi na Tunjinoj guzici te je polako došla do jaja, valjda u svojoj mačjoj glavi je kontala da je to sve čupavo i da treba oblizati, mačka stade lizati Tunjina jaja. Lizala je i lizala je svojim hrapavim jezikom a Tunju je polako znoj probijao. Lizala je nekih deset minuta kad evo ti Mirte na vrata. Tunjo se trže osjeti da nešto nije u redu te krenu rukom prema guzici i uhvati mačku za vrat i samo stisnu. Čulo se:krc! Mačku je bacio na pod, te uznemiren pođe razmišljati. Mirta uđe u sobu te vidje Tunju kako leži sa obnaženim jajima, te ga pokri. “Marvo jesi stigla?” “Jesam Tunjo”. “A dobro sam ubo oko, a i sanjao sam ružan san”. “Nemoj mi molim te pričati svoje snove puna mi je kapa i stvarnosti”. “Hehehe!”-nasmija se kiselo Tunjo, a u sebi pomisli: “ne bih ti ovo rekao nikada, pa dobro onda ne ću govoriti”. “Kad je mačka crkla”!? -upita Mirta. Tunjo odgovori: “Ma valjda je nešto pojela pa se otrovala. Znaš da sam u štali postavljao otrov za parcove”. “Joj da”! -sjeti se Mirta te iznese mačku van i ubaci je u kantu za smeće. Tu noć Tunjo nije spavao. Mirta jeste.
Nakon nekoliko dana uz kremicu su se bolovi Tunjini sa šuljevima malo smirili, i opet je bio onaj stari, te je krenuo u birtiju. Kod Tuluma naravno. Dok je išao prema birtiji, pred Tunju izađe mačka, Tunjo stade, pogleda mačku i reče ustrašen: “Makar šta. Samo priđi da te čika Tunja šutne!” Kao po zakonima karme pred Tunju su izlazili mačori, mačke i lizale se ko u inat. Šape, prsa. Kad je vidio starog mačka kako si liže međunožje, Tunjo popizdi i krenu kući. Manje je išao u birtiju. Tunjo je shvatio da ga je nešto ili netko dobro ismijao, ali da je toga svjestan on i Tunjo. Od toga dana Tunjo više mačke nije držao u dvorištu niti im je dozvoljavao ući u dvorište ili pak kuću. A i Tunjo se sjetio priča o mačkama kada ti prijeđu put, pogotovo crne mačke kao Adolfina. Jebo teonajkotemenidao!-reče Tunjo, pa okrenu kanal na TV-u.